Imo­vi­na ul­cinj­ske so­la­ne, iako je vla­sni­štvo dr­ža­ve Cr­ne Go­re da­to na kon­ce­si­ju, za­lo­že­na je kao ga­ran­ci­ja za mi­li­on­ske kre­di­te kod po­slov­nih ba­na­ka, po­ka­zu­je ka­ta­star­ska do­ku­men­ta­ci­ja. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, imo­vi­na ovog ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta je za­lo­že­na kao ga­ran­ci­ja za kre­di­te kod Pr­ve ban­ke i Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke (CKB), a da pri­tom ne­ma ni­ka­kvih po­da­ta­ka da je dr­ža­va, kao vla­snik ove imo­vi­ne, upra­vi kom­pa­ni­je do­zvo­li­la da ula­zi u ova­kve tran­sak­ci­je.
Slu­žbe­na do­ku­men­ta po­ka­zu­ju da je upi­sa­na hi­po­te­ka rje­še­njem 060-177 od 7. mar­ta 2006. go­di­ne i rje­še­njem 060-2818 od 17. ok­to­bra 2007. go­di­ne, u ko­rist Pr­ve ban­ke AD Pod­go­ri­ca, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić. U vri­je­me ka­da je So­la­na uze­la dru­gi kre­dit od Pr­ve ban­ke, ak­ci­o­nar te ban­ke bio je i sam pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić. Ta­ko­đe, u vri­je­me uzi­ma­nja kre­di­ta, So­la­nu je kon­tro­li­sao fond ko­jim je upra­vljao pre­mi­je­rov pri­ja­telj Ve­se­lin Ba­ro­vić.
Iz De­mo­sa, ko­ji je i ot­krio da na par­ce­la­ma ko­je pri­pa­da­ju So­la­ni po­sto­je upi­sa­ne hi­po­te­ke, ka­žu za „Dan” da je ana­li­za po­slo­va­nja i upra­vlja­nja po­sje­dom AD „So­la­na Ba­jo Se­ku­lić” fan­ta­sti­čan pri­mjer, pri­je sve­ga ma­će­hin­skog od­no­sa dr­ža­ve pre­ma za­po­sle­ni­ma u ovom ne­ka­da uspje­šnom pred­u­ze­ću, a za­tim i naj­no­vi­jih eko­nom­sko-prav­nih mal­ver­za­ci­o­nih bra­vu­ra.
– Či­nje­nič­no sta­nje u ovom ne­ka­da in­du­strij­skom gi­gan­tu Cr­ne Go­re je sle­de­će – uni­šte­na pro­iz­vod­nja, za­u­sta­vlje­no bra­nje so­li, ma­ši­ne u sta­nju pro­pa­da­nja, ve­ćin­ski broj po­ro­di­ca ko­je su ne­kad ži­vje­le od po­slo­va­nja ovog pred­u­ze­ća sa­da su na ru­bu eg­zi­sten­ci­je, a na kra­ju se mo­ra po­me­nu­ti i eko­lo­ška ka­ta­stro­fa i uni­šta­va­nje spe­ci­fič­nog eko-si­ste­ma oko So­la­ne – na­ve­li su u De­mo­su.
Ka­ko su is­ta­kli, uvi­dom u list ne­po­kret­no­sti ko­ji je iz­dat od Pod­ruč­ne je­di­ni­ce Ul­cinj pod bro­jem 08-956-1-642/2014 do­la­zi se do ne­vje­ro­vat­nog eko­nom­skog pre­se­da­na.
– Na­i­me, sve ne­po­kret­no­sti So­la­ne sta­vlje­ne su pod hi­po­te­ku u dvi­je ban­ke u Cr­noj Go­ri – Pr­va ban­ka i Cr­no­gor­ska ko­mer­ci­jal­na ban­ka. Ne bi bi­lo spor­no da vla­snik ne­po­kret­no­sti za­rad po­spje­ši­va­nja po­slo­va­nja, pri­ba­vlja­nja no­vih sred­sta­va za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, na osno­vu po­sje­dov­nog li­sta po­dig­ne kre­dit u ne­koj ban­ci, ali ako zna­mo za či­nje­ni­cu da je So­la­na vla­sni­štvo dr­ža­ve Cr­ne Go­re da­to na kon­ce­si­ju, do­la­zi­mo do naj­no­vi­jeg eg­zi­bi­ci­o­ni­zma kre­dit­nog za­du­ži­va­nja po­vla­šće­nih li­ca u Cr­noj Go­ri. Po­sta­vlja se pi­ta­nje – uz či­je odo­bre­nje i po ko­jem prav­nom osno­vu kon­ce­si­o­nar mo­že sta­vlja­ti pod hi­po­te­ku dr­žav­no vla­sni­štvo. Ja­sno je da se ra­di o te­škom kr­še­nju za­ko­na i zlo­u­po­tre­bi dr­žav­nog vla­sni­štva u svr­he pri­vat­nog bo­ga­će­nja – sma­tra­ju u De­mo­su.
U ar­hi­vi od­lu­ka Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju i ka­pi­tal­ne pro­jek­te, ni­je mo­gu­će na­ći po­dat­ke da je da­to odo­bre­nje da So­la­na uzme kre­di­te kod Pr­ve ban­ke ili CKB-a, ni­ti da je uop­šte pod­ni­jet za­htjev za ta­ko ne­što.
– De­mos po­zi­va vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca (VDT) da u što hit­ni­jem po­stup­ku is­pi­ta ugo­vo­re po ko­ji­ma su ne­po­kret­no­sti So­la­ne sta­vlje­ne pod hi­po­te­ku i po­kre­ne kri­vič­ne po­stup­ke pro­tiv od­go­vor­nih li­ca. Do po­me­nu­tih po­da­ta­ka je, iz po­zi­ci­je VDT-a, ve­o­ma la­ko do­ći i oče­ku­je­mo da u na­red­nim da­ni­ma ima­mo pr­ve re­zul­ta­te – sma­tra­ju u De­mo­su.
Što se ti­če CKB-a, ka­ta­star po­ka­zu­je da na par­ce­la­ma ko­je se vo­de na dr­ža­vu, a da­ti su na ko­ri­šće­nje So­la­ni, po­sto­ji hi­po­te­ka, kroz rje­še­nje 060-177 od 7. mar­ta 2006. go­di­ne, i hi­po­te­ka tre­ćeg re­da u ko­rist CKB, rje­še­njem 060-2011/06 od 22. no­vem­bra 2006. go­di­ne. Kre­di­ti kod ove dvi­je ban­ke uze­ti su uoči od­lu­ke Vla­de da pro­mi­je­ni Pro­stor­ni plan, na na­čin što bi imo­vi­na So­la­ne od in­du­strij­skog po­sta­la gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte. Me­đu­tim, 2012. go­di­ne, ta pre­na­mje­na je spri­je­če­na u par­la­men­tu.
So­la­na je tre­nut­no usred pri­če o po­što­va­nju me­đu­na­rod­nih kon­ven­ci­ja o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, či­ji je Cr­na Go­ra pot­pi­snik, i ini­ci­ja­ti­va ko­je do­la­ze iz EU da se So­la­na pro­gla­si za­šti­će­nim pod­ruč­jem. Me­đu­tim, na dru­goj stra­ni pred­u­ze­će pod­li­je­že Za­ko­nu o ste­ča­ju i u to­ku je no­vi po­ku­šaj nje­go­ve pro­da­je po ci­je­ni od 169 mi­li­o­na eura. Do­sad su ta­kvi po­ku­ša­ji bi­li ne­u­spje­šni, a po­ku­ša­va­lo se pre­ko de­set puta.
M.V.


Imo­vi­nu mjer­ka­li i Ara­pi

In­te­re­sant­no je i da se So­la­na na­la­zi na pod­ruč­ju ul­cinj­ske Ve­li­ke pla­že, za ko­ju je Vla­da svo­je­vre­me­no tra­ži­la du­go­roč­nog za­kup­ca. Kao glav­ni kan­di­dat po­mi­nja­na je kra­ljev­ska po­ro­di­ca Al-Na­hi­jan iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE). Na­vod­no su pre­ko Ro­ja­l gru­pe bi­li sprem­ni da upu­te i kon­kret­nu po­nu­du od vi­še mi­li­jar­di eura. Me­đu­tim, od sve­ga ni­je bi­lo ni­šta, a umje­sto to­ga, Ro­jal gru­pa se po­ja­vi­la kao ku­pac Kra­lji­či­ne pla­že – Du­bo­vi­ca. Na­kon od­bi­ja­nja opo­zi­ci­je i SDP-a da pri­hva­te ugo­vor, Ro­jal gru­pa je i od to­ga od­u­sta­la.


Pod hi­po­te­kom i ka­na­li

Ka­ta­star­ski po­da­ci po­ka­zu­ju da su za kre­di­te kod Pr­ve ban­ke AD Pod­go­ri­ca za­lo­že­ni čak i ka­na­li, ko­ji su dr­žav­na imo­vi­na, ali su ustu­plje­ni So­la­ni. Hi­po­te­ka je sta­vlje­na i na zgra­de u indu­stri­ji i ru­dar­stvu, po­slov­ne zgra­de u pri­vre­di, objek­te za upo­treb­nu vo­du, objek­te ga­so­vo­da i jav­no par­ki­ra­li­šte.


Ku­mov­ski do­go­vo­ri uni­šti­li dr­žav­na pred­u­ze­ća

Pre­ma ocje­ni De­mo­sa, po­li­ti­ka uni­šta­va­nja dr­žav­nih pred­u­ze­ća, nji­ho­vo de­va­sti­ra­nje i do­vo­đe­nje do ci­je­ne be­smi­sla, sva­ko­dnev­no se po­tvr­đu­je kao pro­gram­ski pri­o­ri­tet tre­nut­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri.
– Eko­no­mi­ja ba­zi­ra­na na ku­mov­sko-pri­ja­telj­skim do­go­vo­ri­ma, bo­ga­će­nju ma­log kru­ga bli­skih oso­ba oko naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra i pre­bi­ja­nju du­go­va sa sum­nji­vim in­ve­sti­to­ri­ma je re­al­nost po­slo­va­nja i je­di­ni re­cept uspje­šnog bi­zni­sa – po­ru­ču­ju iz De­mo­sa.